Izvor: Nezavisne Novine, 26.Nov.2015, 10:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Adekvatnim prikupljanjem i trošenjem, porez postaje dobit

BA­NJA­LU­KA, SA­RA­JE­VO - Uko­li­ko se sred­stva ade­kva­tno i pra­ve­dno pri­ku­pe i utro­še, ta­da od tro­ška za po­je­din­ca, po­rez pos­ta­je nje­go­va di­rek­tna do­bit. Me­đu­tim, či­nje­ni­ce uka­zu­ju da sis­tem pri­ku­plja­nja po­re­za i so­li­dar­ne ra­spo­dje­le vi­ška vri­je­dnos­ti u BiH ni­je efi­ka­san.

Če­ka­nje u re­do­vi­ma da se po­pu­ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << obras­ci s ne­vje­ro­va­tnim bro­jem ne­ja­snih pi­ta­nja mo­glo bi pos­ta­ti pro­šlost, jer te­hno­lo­gi­je omo­gu­ća­va­ju da pro­ces pri­ku­plja­nja bu­de efi­ka­sni­ji.

Ali, kre­ni­mo re­dom. Vi­je­ko­vi­ma vlast, odno­sno mo­der­ne drža­ve, ko­je pred­stav­lja­ju izraz or­ga­ni­zo­va­nog uprav­lja­nja ljud­skog druš­tva na ne­koj geo­graf­skoj te­ri­to­ri­ji, pro­na­la­ze na­čin da bu­du efi­ka­sni­je u vrše­nju svo­je fun­kci­je.

Druš­tvo izna­la­zi na­čin da dio vi­ška vri­je­dnos­ti ko­je stvo­ri ula­že u za­je­dni­čku po­troš­nju i da na taj na­čin po­ve­ća­va kva­li­tet ži­vo­ta sva­kog po­je­din­ca.

Dio vi­ška vri­je­dnos­ti se or­ga­ni­zo­va­no pri­ku­plja, te se ula­že u škol­stvo, zdrav­stvo, hi­gi­je­nu, kul­tu­ru, pu­te­ve, aero­dro­me, ja­vne po­vrši­ne i sve dru­ge sa­drža­je ko­ji se odno­se na osno­vne po­tre­ba lju­di i kva­li­tet ži­vo­ta. Dio vi­ška vri­je­dnos­ti se, u naj­ve­ćoj mjeri, pri­ku­plja kroz po­res­ki sis­tem.

Od po­je­di­na­ca, ma­lih i sre­dnjih pre­du­ze­ća, te kor­po­ra­ci­ja drža­va, u odre­đe­nom pro­cen­tu se uzi­ma vri­je­dnost ko­ja se stvo­ri. Da­lje bi ta sred­stva tre­ba­lo da se ula­žu u za­je­dni­čku po­troš­nju, ko­ja je ja­sna i mjer­lji­va. S aspe­kta po­je­din­ca ili pre­du­ze­ća, po­rez pred­stav­lja tro­šak.

ULA­GA­NJE U KVA­LI­TET: Me­đu­tim, po­rez ni­ka­ko ni­je tro­šak, nego pred­stav­lja, pros­to re­če­no, za­je­dni­čko ula­ga­nje u kva­li­tet ži­vo­ta.

Druš­tvo je na­pra­vi­lo do­go­vor da se so­li­dar­no iz­dva­ja od vi­ška vri­je­dnos­ti u za­je­dni­čku po­troš­nju i to na na­čin da ra­spo­dje­la bu­de so­li­dar­na, u za­vi­snos­ti od to­ga ko­li­ko po­je­di­nac ili gru­pa po­je­di­na­ca udru­že­nih u ne­ki pri­vre­dni su­bje­kat za­ra­đu­ju i do­pri­no­se druš­tvu.

Ova­kav na­čin or­ga­ni­zo­va­nog dje­lo­va­nja mo­ra bi­ti pra­ve­dan i tran­spa­ren­tan, ta­ko da sva­ki po­je­di­nac mo­že la­ko i je­dnos­ta­vno da pro­vje­ri na ko­ji na­čin se nje­gov do­pri­nos za­je­dni­ci ko­ris­ti.

Za­što ovo­li­ki uvod u je­dnu, na iz­gled, ve­oma pros­tu pro­ble­ma­ti­ku? Ra­zlog je je­dnos­ta­van.

Da li je u RS, ili u bi­lo kom dru­gom di­je­lu BiH, sis­tem pri­ku­plja­nja i obra­de po­re­za, ko­ji u stva­ri pred­stav­lja taj dio vi­ška vri­je­dnos­ti na­mije­njen za­je­dni­čkoj po­troš­nji, a u svrhu po­bolj­ša­nja kva­li­te­ta ži­vo­ta, pra­ve­dan i tran­spa­ren­tan?

NE­EFI­KA­SAN SIS­TEM: Da li je sis­tem pri­ku­plja­nja po­re­za i so­li­dar­ne ra­spo­dje­le vi­ška vri­je­dnos­ti efi­ka­san? Je­dnos­ta­vno - ni­je. Po­rez pred­stav­lja, u stva­ri, tro­šak za po­je­din­ca, ko­ji bi, pri­ro­dno, ta sred­stva utro­šio sa­mo za svo­je po­tre­be, odno­sno za ono što je po­je­din­cu pri­ori­tet.

Su­pro­tno to­me, pu­tem or­ga­ni­zo­va­nog dje­lo­va­nja lju­di, druš­tvo je svo­jim ra­zvo­jem na­pra­vi­lo spo­zna­ju da pos­to­je za­je­dni­čke po­tre­be, ko­je se mo­ra­ju za­do­vo­lji­ti ka­ko bi se po­ve­ćao kva­li­tet ži­vo­ta.

Ra­zvo­jem druš­tva ra­zvi­je­ni su me­ha­ni­zmi ko­jima se pri­ku­plja­ju sred­stva od po­je­di­na­ca i or­ga­ni­za­ci­ja, te se ta sred­stva ko­ris­te za za­je­dni­čku po­troš­nju.

Na­ra­vno, ne­ka­da ni­je ta­ko bi­lo, a i u mo­der­nim i sa­vre­me­nim drža­va­ma pos­to­ji sva­ko­dne­vna bor­ba na ko­ji na­čin se ta sred­stva pri­ku­plja­ju i na ko­ji na­čin se tro­še.

Klju­čno je da, uko­li­ko se sred­stva ade­kva­tno i pra­ve­dno pri­ku­pe i utro­še, ta­da od tro­ška za po­je­din­ca, po­rez pos­ta­je nje­go­va di­rek­tna do­bit. Kod pri­ku­plja­nja sred­sta­va zah­tije­vaju se ta­čnost, pre­ci­znost i tran­spa­ren­tnost.

Sa­vre­me­ne te­hno­lo­gi­je omo­gu­ća­va­ju da se svi zah­tje­vi ko­ji se odno­se na tran­spa­ren­tnost, ta­čnost i pre­ci­znost dos­ti­gnu efi­ka­sno. Po­slje­dnjih go­di­na, a po­se­bno ka­ko se "za­ga­zi­lo" u 21. vi­jek, čes­to se ko­ris­ti kon­stru­kci­ja, ko­ja dje­lu­je već kao otrca­na fra­za: "Sa­vre­me­ne te­hno­lo­gi­je su omo­gu­ći­le..."

To za­is­ta dje­lu­je kao fra­za, ali je je­dnos­ta­vno is­ti­na. Pos­tav­lja se pi­ta­nje, ka­ko je mo­gu­će da se u ovom mo­men­tu to­li­kom brzi­nom pre­no­se i obra­đu­ju in­for­ma­ci­je da po­da­tak s bi­lo kog kra­ja pla­ne­te mo­že bi­ti tre­nu­tno dos­tu­pan u bi­lo kom do­mu na Ze­mlji.

Svi­jet pos­ta­je "pre­nos uži­vo", o sva­kom po­je­din­cu je mo­gu­će do­ći do ve­oma in­ti­mnih po­da­ta­ka, a u RS još ne­ma­mo spi­sak vla­sni­ka ze­mlji­šta, ta­čan i ažu­ran.

SA­VRE­ME­NE TE­HNO­LO­GI­JE: Da­nas je mo­gu­će pu­tem sa­vre­me­nih te­hno­lo­gi­ja vi­dje­ti sa­te­lit­ski sni­mak bi­lo kog di­je­la pla­ne­te, pa čak pro­či­ta­ti ve­li­ki broj po­da­ta­ka u ve­zi s onim što pred­stav­lja taj sni­mak, a ni­je mo­gu­će je­dnos­ta­vno od­štam­pa­ti ra­ču­ne za po­rez na imo­vi­nu za sva­kog po­je­din­ca i tre­nu­tno ih dos­ta­vi­ti, pa čak i na­pla­ti­ti s ban­ko­vnog ra­ču­na.

Za­što je to ta­ko? Za­to što drža­va ni­je efi­ka­sna i za­to što se ne vo­di ra­ču­na o za­je­dni­čkoj po­troš­nji, odno­sno o pri­ku­plja­nju sred­sta­va i nji­ho­vom utro­šku.

Sa­da će­mo re­ći da mi ne­ma­mo do­vo­ljno svi­jes­ti i da je to ra­zlog ta­kvom sta­nju. Upra­vo se pos­tav­lja pi­ta­nje, ako ne­ma­mo svi­jes­ti, za­što je sis­tem opo­re­zi­va­nja na pri­mjer po­re­za na imo­vi­nu i ze­mlji­šte ta­kav da se na savjest po­je­din­ca os­tav­lja šta će pri­ja­vi­ti, a šta ne­će?

Da li su u dru­gim ze­mlja­ma po­je­din­ci vi­še svje­sni i tre­ti­ra­ju po­rez kao ula­ga­nje u za­je­dni­čko ili kao li­čnu po­troš­nju, ili pos­to­je me­ha­ni­zmi drža­ve ko­ji kon­tro­li­šu po­na­ša­nje po­je­di­na­ca?

A on­da, ka­da go­vo­ri­mo o po­je­din­ci­ma ko­ji su svje­sni, ka­ko iz­gle­da nji­hov put do pri­ja­ve po­re­za? Iz­gle­da, bla­go re­če­no, tra­gi­ko­mi­čno. Če­ka­nje u re­do­vi­ma da se po­pu­ne obras­ci s ne­vje­ro­va­tnim bro­jem ne­ja­snih pi­ta­nja, tra­že­nje "ve­ze" na šal­te­ru da se pre­da­ju ti po­da­ci, pa na kra­ju, i ako ko­ji kva­drat ni­je pri­jav­ljen, slu­čaj­no ili na­mjer­no, ni­je ni bi­tno.

To ni­ko ne kon­tro­li­še. Da li je to pra­ve­dno i efi­ka­sno? Da li je ova­kav na­čin pri­ku­plja­nja, na pri­mjer po­re­za na imo­vi­nu i ze­mlji­šte, sti­mu­la­ti­van za po­je­din­ca i da li se po­je­din­cu omo­gu­ća­va da po­rez za­is­ta shva­ta kao do­bit? Odgovor je - nije. Jer, uko­li­ko se na ovaj na­čin pri­ku­plja po­rez, po­se­bna je on­da te­ma na ko­ji na­čin se tro­ši. Da li te­hno­lo­gi­je omo­gu­ća­va­ju da pro­ces pri­ku­plja­nja bu­de efi­ka­sni­ji? Od­go­vor je - da.

RE­GIS­TRI GRA­ĐA­NA: Prvo je po­tre­bno da se je­dnos­ta­vno po­ve­žu ra­zli­či­ti di­je­lo­vi drža­ve. Ima­mo efi­ka­san sis­tem uprav­lja­nja iden­ti­te­ti­ma lju­di i pre­ma svim stan­dar­di­ma i pre­po­ru­ka­ma uspos­tav­lje­ni su re­gis­tri gra­đa­na.

Dru­ge ze­mlje vje­ru­ju u ta­kav sis­tem, te su do­zvo­li­le da na­ši gra­đa­ni pu­tu­ju po Evro­pi sa svo­jim do­ku­men­ti­ma bez vi­za. Za­što se ne ko­ris­ti ta­kav re­surs u ko­ji je drža­va ulo­ži­la, te ko­ji je do­vo­ljno do­bar da dru­ge ze­mlje vje­ru­ju u nje­ga, a mi ga ne ko­ris­ti­mo?

Ima­mo uspos­tav­lje­ne in­sti­tu­ci­je ko­je vo­de ra­ču­na i o di­rek­tnim i o in­di­rek­tnim po­re­zi­ma. Ima­mo in­sti­tu­ci­je ko­je vo­de ze­mlji­šne knji­ge. U RS je naj­ve­ći broj in­sti­tu­ci­ja u je­dnoj zgra­di.

Pa, za­što on­da mo­ra po­je­di­nac pri­li­kom pri­ja­ve po­re­za go­vo­ri­ti ko­li­ko ima kva­dra­ta i bi­ti iza­zvan da ne­što sa­kri­je ka­ko bi nje­mu vi­še os­ta­lo za li­čnu po­troš­nju? Za­što, je­dnos­ta­vno, Po­res­ka upra­va ne po­ve­že po JMB vla­sni­ka ze­mlje s nje­go­vim po­res­kim kar­to­nom i s mjes­tom pre­bi­va­li­šta, a to sve, opet, po JMB po­ve­že sa ze­mljom ko­ju po­sje­du­je i po­ša­lje po­res­ki ra­čun?

Za­što se gra­đa­nin, je­dnos­ta­vno, ne iden­ti­fi­ku­je elek­tron­skom li­čnom kar­tom ili ne­kim dru­gim elek­tron­skim me­di­jem i pro­vje­ri sta­nje svog do­pri­no­sa za­je­dni­ci, odno­sno po­re­za, i iz­vrši upla­tu?

Sve je ovo je­dnos­ta­vno i za sve pos­to­ji in­fras­tru­ktu­ra, odno­sno te­hno­lo­gi­ja. Sa­mo je po­tre­bno da se to po­ve­že i re­ali­zu­je.

Po­gle­daj­mo šta sve pos­to­ji sa­mo u di­je­lu ko­ji se ti­če po­re­za na imo­vi­nu u RS. Pos­to­ji je­din­stve­na Po­res­ka upra­va, ko­ja je smještena na je­dnom mjes­tu i u ko­ju su ulo­že­na ogro­mna sred­stva u pret­ho­dnom pe­ri­odu. Pos­to­ji ula­ga­nje u in­fras­tru­ktu­ru. To ula­ga­nje ni­je sa­mo se­bi svrha.

Ono mo­ra za po­slje­di­cu ima­ti efi­ka­sni­ju uslu­gu, a to u sa­vre­me­nom svi­je­tu zna­či: "Ho­ću da mi drža­va omo­gu­ći da in­ter­ne­tom mo­gu si­gur­no i efi­ka­sno da izmi­rim sve po­res­ke oba­ve­ze. Ho­ću da je to brzo i tre­nu­tno kao što mo­gu da pu­tem in­ter­ne­ta is­tog mo­men­ta vi­dim šta se de­ša­va u Pa­ri­zu".

OGRO­MNA SRED­STVA: Pos­to­ji je­dna je­din­stve­na Re­pu­bli­čka upra­va za ge­odet­ske i imo­vin­sko-pra­vne po­slo­ve, odno­sno po­pu­lar­no na­zva­na Ge­odet­ska upra­va. I ta upra­va se na­la­zi u is­toj zgra­di kao Po­res­ka upra­va.

Ta­ko­đe su ulo­že­na ogro­mna sred­stva u ra­zvoj ove upra­ve. Gra­đa­nin mo­ra da ima ta­čne i ažur­ne po­dat­ke o svo­joj imo­vi­ni. Za­što se on­da ne omo­gu­ći da ove dvi­je upra­ve u is­toj zgra­di ne ra­zmi­je­ne po­dat­ke i efi­ka­sni­je gaz­du­ju po­da­ci­ma ko­ji su im da­ti na uprav­lja­nje, a za do­bro­bit gra­đa­na i efi­ka­sni­je ko­ri­šte­nje ja­vnih sred­sta­va?

Pos­to­ji vi­še­go­diš­nje ula­ga­nje u sis­tem do­ku­me­na­ta u BiH, ko­je je omo­gu­ći­lo slo­bo­du kre­ta­nja gra­đa­na. Ula­ga­no je u te­hno­lo­gi­je ko­je su do­ve­le do to­ga da se iz­da­ju vi­so­ko­za­šti­će­ni elek­tron­ski do­ku­men­ti, a kom­ple­tna proi­zvo­dnja se vrši u BiH.

Pra­te­ći tren­do­ve, uve­den je po­jam di­gi­tal­nog iden­ti­te­ta ko­ji se ma­ni­fes­tu­je kroz elek­tron­sku li­čnu kar­tu i elek­tron­ski pa­soš, ko­ji su kom­ple­tno proi­zve­de­ni ra­dnom sna­gom gra­đa­na BiH i ko­ji omo­gu­ća­va­ju si­gu­ran i po­uz­dan pris­tup elek­tron­skim uslu­ga­ma.

Pos­to­je is­kus­tva i pos­to­je te­hno­lo­gi­je za efi­ka­sni­ju upra­vu. Te te­hno­lo­gi­je su pri­su­tne u BiH. Vi­še od dva mi­li­ona gra­đa­na ima naj­si­gur­ni­je mo­gu­će do­ku­men­te ko­ji su elek­tron­ski akti­vni.

Za­što se ne omo­gu­ći da se gra­đa­nin, umjes­to na šal­te­ru, po­uz­da­no i si­gur­no pred­sta­vi pu­tem in­ter­ne­ta i pri­ja­vi po­rez ili tra­ži po­vrat po­re­za? Za­što se ne omo­gu­ći da se gra­đa­nin pu­tem in­ter­ne­ta ure­dno i si­gur­no pred­sta­vi i tra­ži ze­mlji­šnoknji­žni izva­dak, pa taj izva­dak dos­ta­vi za gra­đe­vin­sku do­zvo­lu za in­ves­ti­ci­ju u proi­zvo­dni po­gon?

Za­što se efi­ka­sni­je ne ko­ris­ti sve ula­ga­nje ko­je je iz­vrše­no u pret­ho­dnim go­di­na­ma u po­res­ki sis­tem, ze­mlji­šnovla­sni­čki sis­tem i sis­tem iden­ti­fi­ka­ci­je gra­đa­na, ta­ko da drža­va bu­de efi­ka­san i tran­spa­ren­tan sis­tem, a ne še­ta­li­šte izme­đu šal­te­ra?

RJE­ŠE­NJA POS­TO­JE: Ova­kva rje­še­nja pos­to­je u dru­gim ze­mlja­ma, ko­je su sli­čne ve­li­či­ne kao BiH. U tim ze­mlja­ma se elek­tron­skim pu­tem obav­lja­ju mi­li­jar­de tran­sa­kci­ja i drža­va pru­ža hi­lja­de uslu­ga elek­tron­skim pu­tem. Gra­đa­ni stvar­no ko­ris­te te uslu­ge.

Ne­op­ho­dno je da drža­va pu­tem te­hno­lo­gi­ja ko­je su dos­tu­pne stvo­ri uslo­ve da se po­rez ne tre­ti­ra kao tro­šak, ne­go da ga gra­đa­ni za­is­ta do­živ­lja­va­ju kao za­je­dni­čku po­troš­nju od ko­je mo­gu ima­ti li­čnu ko­rist, odno­sno da se pu­tem elek­tron­ski akti­vnih li­čnih do­ku­me­na­ta omo­gu­ći da, na pri­mjer, la­ko i je­dnos­ta­vno pro­vje­ri­te sta­nje po­re­za na imo­vi­nu, pla­ti­te po­rez na imo­vi­nu i ta­ko ne­po­sre­dno osje­ti­te do­bi­ti od po­re­za, a ne da ga tre­ti­ra­te kao tro­šak.

On­da se otva­ra­ju no­va pi­ta­nja. Ka­ko efi­ka­sno pro­vje­ri­ti sta­tus mog zah­tje­va ko­ji sam po­slao drža­vnoj upra­vi? Ka­ko pro­vje­ri­ti na ko­ji na­čin se tro­še sred­stva ko­ja sam upla­tio za po­re­ze? To su te­me za ne­ki dru­gi put... Do ta­da, mo­že­mo ra­zmiš­lja­ti ka­ko je to ri­je­še­no u Nor­ve­škoj, Es­to­ni­ji, Dan­skoj, Hrvat­skoj, Slo­ve­ni­ji, Ma­đar­skoj i dru­gim ze­mlja­ma, te šta ta­mo zna­či po­jam elek­tron­ske upra­ve i elek­tron­skog iden­ti­te­ta.

FA­KTI

Sred­stva od po­re­za se ula­žu u:

- škol­stvo

- zdrav­stvo

- kul­tu­ru

- hi­gi­je­nu

- pu­te­ve

- aero­dro­me

- ja­vne po­vrši­ne

- os­ta­le sa­drža­je

(PR)

Nastavak na Nezavisne Novine...